Kako je GNU menjao svet – prvih 30 godina

GNU slavi rođendan. Pre 30 godina Richard Stallman pokrenuo je jedan od najvažnijih pokreta u ljudskoj istoriji.

Sve je počelo kao ideja mladog ekscentričnog hipika u MIT-jevoj labaratoriji za veštačku inteligenciju. Promena sistema vrednosti u do tada otvorenoj hakerkskoj zajednici naterala je Stallmana da pokuša da te principe ponese sa sobom u novi projekat koji će ubrzo postati globalni pokret. Iako sam projekat do danas nije stigao tamo gde je krenuo pre trideset godina (GNU operativni sistem i dalje nije stabilan), vrednosti i principi koje su Stallman i GNU postavili prevazišli su softver kao takav, GNU i samog Stallmana.

Plan je bio razvijanje operativnog sistema sličnog UNIX-u koji će biti slobodan. Sloboda je značila neke principe odnosno pravila koja je definišu. Trideset godina kasnije definicija ostaje ista, ono što je Stallman smislio i dalje najbolje i najtačnije opisuje slobodni softver. Georg Greve svojevremeno je pojednostavio četiri pravila koja definišu slobodni softver i sveo ih na četiri reči: korišćenje, proučavanje, deljenje i unapređivanje. Prema tome, softver koji nije moguće slobodno koristiti, pručavati, deliti i objavljivati njegove izmene nije slobodni softver.

Regulacija

Pored definicije, jedno od izuzetnih ranih dostignuća GNU pokreta i FSF-a kasnije je pravna regulacija slobodnog softvera. Gotovo sve slobodne licence za koje znamo danas vuku korene iz ovog doba kada su čeitri slobode i princip nazvan Copyleft uobličeni u pravni dokument koji je postao GNU General Public License (GNU GPL).

GPL je na pravno kompatibilan način definisao uslove pod kojima se slobodni softver objavljuje. To znači da je slobodni softver dobio pravni dokument koji omogućava developerima da objave slobodni softver i budu pravno obezbeđeni. Pored definicije samih sloboda, GPL se bavi i daljom distribucijom slobodnog softvera tako da on mora biti distribuiran pod istim uslovima pod kojima je i dobijen. Ovaj princip zove se Copyleft.

Copyleft i sama pravna validnost dokumenta obezbedili su ono što je i bila jedna od osnovnih premisa GNU-a kao ideje: jednakost. Bilo da ste multimilijarderski biznis, neprofitna organizacija, pojedinac ili pojedinka, za sve važe ista pravila.

Zajednica

GNU je počeo kao poziv u zajednicu. Zajednicu koja je napravila neke od najvažnijih delova današnjih operativnih sistema, ali i koja je služila kao primer i inspiracija.

Kada je Linus Torvlads odlučio da objavi Linux kao slobodni softver, napravio je zajednicu. Zajednicu koja danas okuplja programere, neprofitni sektor, ali i najveće IT kompanije na jednom mestu, uključujući i Microsoft. Zajednica je napravila Apache web server, projekat koji je definisao internet i web kakve ih znamo danas . Zajednica okupljena oko Netscapeove zaostavštine pravi jedan od vaših omiljenih browsera. I drugi je opet slobodni softver. I tako dalje.

Slobodni softver i GNU afirmisali su zajednicu kao model tehnološkog razvoja koji može proizvesti, ali i sačuvati vrednost. Zajednicu koja u isto vreme služi svojim članovima, ali ih ne sprečava da naprave novu i bolju. Zajednicu kao opšte dobro, koja pravi opšte dobro.

Znanje

Slobodnom softveru trebala je dokumentacija. GNU joj je pristupio na isti način kao i softveru, učinio je slobodnom i regulisao je. Tako smo dobili slobodno znanje u vidu dokumentacije za slobodni softver, ali i temelje pravne regulacije slobodnog sadržaja, pošto je GNU pored GPL-a napravio i licencu za slobodnu dokumentaciju – GNU Free Documentation License (GNU FDL).

Slobodna dokumentacija u kombinaciji sa slobodnim softverom, odnosno drugom slobodom koja omogućava uvid u izvorni kod programa i shvatanje kako funkcioniše, promenili su učenje računarskih nauka. Slobodni softver danas je nezaobilazno akadensko štivo, ogromna baza slobodnog softvera i dokumentacije dostupna je u najopštijem mogućem smislu svima i gotovo na svakom mestu Drugim rečima, nema nikoga ko vas na bilo koji način može zaustaviti u nameri da nešto naučite, odrediti kako ćete i gde to raditi, i to znanje upotrebiti.

Bilo je pitanje trenutka kada će neko shvatiti da GNU filozofija ne mora biti primenjena samo za softver. Način na koji je znanje postalo slobodno i dostupno u računarskom svetu mogao je biti primenjen i van njega, što je misao iz koje je nastala Wikipedia. Znanje koje se razvija kao slobodni softver, slobodno kao slobodni softver. Wikipedia je dugo za svoj sadržaj koristila GNU licencu za slobodnu dokumentaciju.

Da li ste član komunističke partije?

Priča o slobodi nije jednostavna. Ljudi često imaju problem da shvate slobodu na pravi način, a često nisu spremni za nju. Zato je važno slobodni softver posmatrati kao deo šire slike, slike koju čini sve ono što su GNU i slobodni softver svojom filozofijom direktno ili indirektno inspirisali.

Slobodni softver je više od operativnog sistema ili omiljenog programa, važniji od toga koristite ga ili ne. Slobodni softver je sistem vrednosti koji je modernu civilizaciju učinio boljim mestom. Mestom u kom slobodno znanje i mišljenje postoje, u kom slobodne zajednice funkcionišu i prave vrednost.

Na kraju, dobro je imati na umu da je slobodni softver uvek tu za vas, šta god mislili o njemu. Jedina sloboda koju slobodni softver ne pruža je sloboda da drugi ugroze vašu.

Novi GNU

Kako se tehnološko društvo menja, nemoguće je ne postaviti pitanje da li je GNU-u potreban update? Da li se pejzaž toliko promenio da se principi koje je GNU afirmisao 30 godina jednostavno više nemaju na šta primeniti? Da li je softver postao irelevantan?

U određenoj meri jeste. Kako migriramo ka ekosistem polarizovanom tržištu, tako softver kao takav prestaje da bude značajan. Glavnu ulogu preuzimaju servisi, a softver u tradicionalnom smislu i uređaji postaju samo veza, odnosno prozor ka servisima.

Drugim rečima, nismo daleko od vremena u kom Windows, Linux, Firefox, IE ili Office više neće biti važni. Biće važno ko je vaš platform provajder, čije uređaje imate, preko koje prodavnice nabavljate aplikacije i sadržaj, u čijem cloudu trči vaš softver, odnosno koji se sve aspekti vašeg života dešavaju u zidom ograđenom dvorištu.

Upravo to bi mogao da bude posao za „novi“ GNU. Rušenje, ili makar pravljenje puteva između tehnoloških tvrđava važno je gotovo podjednako kao što je nekada bilo važno imati alternativu i biti konkurencija vlasničkom softveru. Možda su otvoreni standardi i decentralizacija novi slobodni softver. Možda nam treba novi otvoreni ekosistem. Možda je Mozilla na pravom putu, bar u ovom „ekosistemskom“ smislu.

Da li će to biti GNU ili neko drugi ustvari potpuno je nebitno. Bitno je šta nas je GNU učio prethodnih trideset godina: moramo biti slobodni, ili bar moramo pokušati.

The GNU 30th banner (svg version) is licensed under CC-BY-SA 2.0. © 2013 Free Software Foundation.