Galaxy S6 i dalje je Samsung

s6Samsung Galaxy S6 gotovo sigurno najbolji je telefon koji je kompanija ikada napravila. U isto vreme promenilo se svašta i ništa.

Ovo nije review, ovo je utisak. Utisak posle jednog minuta provedenog uz S6 i S6 Edge koji se vrlo verovatno neće mnogo razlikovati od utiska pretočenog u review.

Najveći problem ili najveća prednost Galaxy S serije telefona, od prvog do petog modela bili su izrada, dizajn i softver. Iako plastika kao takva nije nikakvo zlo, Samsung je gotovo uvek uspevao da pronađe način da probudi sve najgore iz nje. Ustvari, Galaxy S bio je neutralno sjajan i gladak (neki će reći kao iPhone 3G i 3GS), a Galaxy S2 neutralno teksturisan i prijatan za rukovanje. Od S3 do S5 Samsung je ušao u fazu oponašanja metala plastikom, što je verovatno najgora stvar koju možete da smislite kada je estetika u pitanju. Ne treba zaboraviti da je S5 „hanzaplast“ edition doneo novu dimenziju vizuelnog dojma kada vam pogled pređe sa lažnog metalnog boka na pozadinu.

Naravno, o ukusima se ne raspravlja, preko 200 miliona prodatih komada i imperija koju je Samsung napravio (često se Android poistovećuje sa Samsungom, što nije daleko od istine) govore da postoji solidan broj ljudi kojima sve ovo nije nikakav problem. Objektivno, od prvog do pretposlednjeg Galaxy S-a problem je osećaj jeftinoće, ovi telefoni nikada nisu bili „premium“ koliko su im cene, ali i konkurencija bili (iPhone, HTC).

Sa druge strane, neke odluke pri konstrukciji Galaxy S telefona imale su lepe posledice poput izmenjive baterije. Ako se poklopac izgrebe lako ćete ga zameniti, plastika je nešto otpornija na padove od stakla na iPhoneu 4 i 4S, a ogrebotine na njoj se manje vide u poređenju sa aluminijumskim kućištima iPhonea 5 i novijih, te kod HTC-a. Felksibilnost u ovom smislu oduvek su bili objektivni adut za Samsungove flagshipe, a kod korisnika koji su više cenili upotrebljivost (rezervne baterije, SD kartica) od osećaja i estetike presudni.

Softverske odluke koje je Samsung pravio priča su za sebe. TouchWiz, Samsungov interfejs za Android jedan je od najpretrpanijih i estetski najneozbiljnijih. Doduše, skinovi i modifikacije Androida nužno su zlo skoro kod svakog proizvođača, ali je Samsung već neko vreme jedan od „kreativnijih“ kada su ove stvari u pitanju. Setite se samo mora mogućnosti koje su dodate Androidu pri objavi S4 i koje su toliko zaživele da se pri predstavljanju Galaxyja S5 i sada S6 nisu ni pomenule.

Ipak, Samsungu je potrebna promena. Govoriti o Galaxy S telefonima, a ne pomenuti iPhone bilo bi ignorisanje slona u sobi. Samsung je neretko „pozajmljivao“ ideje od Applea, Apple je tužio i dobio Samsung na sudu zbog toga. „Uticaj“ Appleovih proizvoda na Galaxy S seriju prisutan je od početka (pogledajte zvaničnu Samsungovu „analizu“ konkurencije na 132 strane), baš taj model jako podseća na iPhone 3GS, a Samsung je u jedno momentu preuzeo princip iteracije modela, poput onog koji primenjuje Apple („S“ modeli kao unapređenja prethodnih koji su doneli velike promene, recimo iPhone 5 i 5S).

Čini se da je Samsung hteo biti veći katolik od pape, S3 bio je pre S6 poslednji model koji je doneo konkretne promene. S4 i S5 više su iteracije viđenog na S3, te je u suštini S5 ono što je S4 trebalo da bude. Sve to Samsung je koštalo prodaje i prihoda, a promena se morala desiti. Tako nam je pre koju nedelju predstavljen Galaxy S6.

Galaxy S6 promenio je dosta toga. Samsung je napravio prvi Galaxy S sa metalnim kućištem. Tačnije, u pitanju je metalni okvir i pozadina od stakla (kako ne primetiti da je takav bio iPhone 4, a niko pre njega). To znači da je izrada stvarno za klasu iznad svega što ste videli do sada, osećaj pri držanju i korišćenju S6 je daleko od jeftinog. Estetski S6 izgleda dobro, mnogo bolje nego bilo koji prethodnik, sada konačno možemo govoriti o premium ugođaju kada je Galaxy S serija u pitanju.

Sve ostalo na S6 bolje je nego ranije, ekran je odličan, još od S4 Samsung je uspeo da svoje pentile AMOLED ekrane učini ozbiljno konkurentnim najboljim LCD-ovima, čak i za daveže sa niskim pragom tolerancije na pentile matrice i LED ekrane. O oštrini je bespredmetno govoriti, QHD ekran na 5.1 inč više je nego dovoljno za vaše retine. Kamera je odlična, dimenzije takođe, softver za nijansu, ali malu nijansu bolji.

Ono što je novo, ali za mnoge ne i unapređenje, je odsustvo slota za SD karticu i izmenjive baterije. Da, S6 ne možete otvoriti i ne možete nadograditi prostor za podatke (da, da, kao na iPhoneu). Baterija može biti realan problem (to ćemo tek videti), odsustvo SD kartice i nije neki, naročito zato što bi brzi interni storage trebalo dobro da utiče na očuvanje performansi.

Sa druge strane, vreme koje je na predstavljanju dobio Galaxy S6 Edge jasno govori da je u pitanju gimmick. Umesto tone softverskih i hardverskih gimmicka koje je Samsung ranije ugrađivao u telefone ne bi li se razlikovao, sada je ceo telefon jedan veliki gimmick. S6 Edge je zanimljiv, ali ništa upotrebljiviji od „klasičnog“ S6, šta više ostaje utisak da prelazak ekrana na bočne ivice čini da ram bude nešto oštriji što se oseća pri držanju. Edge je, drugim rečima, sam sebi svrha.

Promene na sve strane ne znače da je Samsung sa S6 izgubio sebe. Koliko god bio od metala i stakla i atipično smišljen, S6 i da dalje je Samsung. Izgleda mnogo bolje, ali i dalje izgleda kao Samsung. Funkcioniše bolje, ali i dalje funkcioniše kao Samsung. Neke stvari iz nekog razloga i dalje previše liče na Apple. Jednostavno, kada bi svi natpisi bili uklonjeni sa Samsungovog štanda i dalje biste znali da je Samsungov.

Kada stvari pogledate iz tog ugla, nije se puno šta promenilo. Stvari se nisu dovoljno promenile da iPhone, Motorola ili LG prestanu da budu bolji izbor. Ostaje da vidimo da li za Samsung iz najboljih dana i dalje ima nade.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.