Steve Ballmer objavio je da se povlači sa mesta CEO-a Microsofta. Tranzicija bi trebalo da traje najviše 12 meseci.
Ako ste čuli za Ballmera, verovatno ste čuli i za „Developers, developers, developers, developers“. Koliko god poslednjih godina bivao odmeren i suštinski normalan u javnim nastupima, sva je prilika da će Ballmer doveka u javnosti ostati upamćen kao ludi čovek koji skače i galami po bini.
Iako se nakon prvog gledanja „Developers“ i „I love this company“ (teško je setiti se kada je to tačno bilo) ni ja nisam pitao šta mu je nego na čemu je, Ballmer mi je zapravo oduvek bio simpatičan u svoj svojoj sirovoj iskrenoj ekspresiji. Čak sam jedno vreme odbijao da poverujem da čovek koji je dobio otkaz direktno od njega jer nije dovoljno uzbuđeno rekao „Bing“, zapravo ne postoji.
No, koliko mu je dobro išla zabava publike, toliko mu nije išlo kada je trebalo da bude zaista ozbiljan. Teško je setiti se kada je Ballmer zaista imao poentu koja je trajala, odnosno javno izrečen stav za koji se kasnije nije ispostavio da je promašen. Opet u novije vreme stvar se pomerila na bolje, uprkos svemu i dalje mislim da je koncept evolucije PC-ja i Windowsa 8 kao univerzalnog operativnog sistema u suštini dobar i da nije uspeo iz drugih razloga. Naravno, šta se iza kulisa dešavalo nećemo znati još neko vreme. Da li je Ballmer sve to radio na svoju ruku ili je ipak smejanje na iPhone i poređenje Linuxa sa kancerom deo planirane PR agende, naravno možemo samo da pretpostavljamo.
Sve to je ustvari manje važno. Da li je Ballmer bio dobar CEO ili ne pokazaće brojke i analize koje će ostati iza njega. Zanimljivo je da se povlači nakon velikog i u nameri fundamentalnog organizacionog reza koji je napravljen u kompaniji, te je pitanje svih pitanja u poslednjoj epizodi da li je sam Ballmer shvatio da neće uspeti u tako radikalnom poduhvatu, ili je to shvatio neko drugi.
Petodnevno kretanje #Microsoft akcija. 23. je dan kada je Steve Ballmer objavio da se povlači #MSFT pic.twitter.com/FacpFUkpq9
— Ivan Jelic (@escapetofreedom) August 23, 2013
Ono po ćemu ću pamtiti Ballmerov Microsoft nisu proizvodi. Pamtiću ga po stilu i praksi.
Sa Ballmerom na čelu, Microsoft je prvi put priznao da su GNU/Linux i slobodni softver konkurencija. To se naravno nije desilo na trijumfalan način po zajednicu slobodnog softvera, već kao što se u velikoj igri i radi: indirektno. Tačnije, toliko indirektno da bih više voleo da se nije ni desilo.
Sporazum sa Novellom na velika vrata uveo je patentske sporazume između Microsofta i GNU/Linux kompanija. U suštini radi se o relativno tipičnom manevru za patentske pretnje, uz partnerstvo koje je Novell i Microsoft trebalo da predstavi kao graditelje mosta između vlasničkog i slobodnog softvera. Sa Novellom je bilo šta je bilo (prodat je 2011.), a Microsoft je na krilima ovog slučaja pokušao da naplati svoje patentske tvrdnje i od drugih distribucija. Red Hat i Canonical (Ubuntu) i dalje nemaju sporazume sa Microsoftom, Microsoft ih do danas nije tužio.
No, postoji još jedan izuzetno popularan Linux, zove se Android, i verovatno predstavlja najprofitabilniji mobilni operativni sistem za Microsoft. Od svakog prodatog Android uređaja deo novca ide Microsoftu na osnovu patentskih sporazuma sa proizvođačima.
Jedan od problema koji je Microsoft pokušao da reši partnerstvom sa Novellom je i interoperabilnost. Microsoftova rešenja su oduvek bila sinonim za vendor lock-in, što je u pre ili kasnije odlika vlasničkog softvera kao takvog. Jedan od segmenata u kom je Microsoft imao ovaj problem je Office. Ako se sećate, nekada su Office dokumenti smeštani u fajlove koji nisu imali x u imenu, doc ili ppt na primer.
Ti stari formati bili su sve samo ne interoperabilni. Drugim rečima, dokmenti smeštni u tim formatima pouzdano su mogli biti pročitani jedino Office programima. Dobra praksa znači suprotno, format dokumenata bi trebalo da bude otvoren i standardizovan, kako bi i drugi programi mogli da ga koriste. Dakle, interoperabilnost znači da dokument koji ste napravili u Wordu, neko drugi može da otvori i koristi u OpenOfficeu ili Google Docsu na primer.
Kako bi doskočio problemu koji je stari format imao, Microsoft je smislio novi: Office Open XML. Kao što mu ime kaže, radi se o formatu zasnovanom na XML-u (stari je bio binaran i teško čitljiv) koji bi trebalo da je stanardizovan i otvoren za implementaciju u drugim Office paketima. Kako bi bio standardizovan morao je proći standardizaciju, a time se bavi organizacija koja se zove ISO.
Ishod celog procesa je poznat, OOXML danas je ISO standard što je Microsoftu omogućilo da ponudi na papiru interoperabilne proizvode. Ono što je ostalo kao gorak ukus u ustima je činjenica da je proces bio sve samo ne čist i jasan, ozbiljne nacionalne organizacije za standardizaciju su preko noći menjale odluke. Sam format je izuzetno kompleksan i oslanja se na vlasničke specifikacije unutar sebe, a zanimljivo je i to da ni sam Microsoft u nakon standardizacije još neko vreme nije koristio specifikaciju koju je standardizovao.
Za svo to vreme postojao jednostaviji, prihvaćeniji i već standardizovani dokument format, ODF.
Više detalja o celom procesu možete pročitati pre svega na Wikipediji, pisao sam o tome za Svet kompjutera. Imali smo (FSN) priliku i da učestvujemo u odluci srpskog tela, koja je bila sve samo ne regularna. O procesima u Srbiji i Hrvatskoj pisao sam i za Linux World, članak možete pogledati ovde.
Ova dva slučaja naravno nisu jedina, Ballmer će ostati ubeležen i kao CEO čiju je kompaniju Evropska komisija kaznila zbog monopolskog ponašanja. Uprkos tome što je zbog Minhena prekinuo odmor i lično pokušao da stvar okrene u korist svoje kompanije, ova javna uprava danas uspešno privodi kraju migraciju na slobodni softver.
Sve u svemu, Ballmer je oduvek bio demonstracija stila, ponekad nadomak dobre ideje, ali skoro nikada dovoljno sposoban da je gurne kroz cilj. Microsoft se mora autodisruptovati, ali će se time već baviti neko drugi. Možda je to mogao biti Steven Sinofsky, taman kada se na horozontu pojavio čovek koji je imao kapacitet da postane lider za sledećih 10 ili više godina, otišao je (verovatno kao što i Ballmer sam odlazi).
Na kraju, ne bi bilo fer da ne završimo ovako. Ko želi da čuje „web developers“? 🙂
Foto: Wikipedia (CC BY)
Једно мишљење на „Goodbye, goodbye, goodbye, goodbye…“