Doviđenja Nokia, zdravo KitKat®

nokiaketGoogle je uspeo u nameri da Microsoftu ukrade pažnju. Ovaj post trebalo je da bude samo o Nokiji.

Ipak, prve stvari prvo. Microsoft kupuje Nokiju za 5,44 milijardi evra (7,2 milijardi dolara),  3,79 milijardi koštaće Devices & Services divizija, dok 1,65 milijardi odlazi na patente. Vreme je da se pozdravimo sa Nokia telefonima, Asha i Lumia brendovi sada su Microsoftovi, kao i ozbiljan patent portfolio koji Microsoft stavlja u novu poziciju.

Čini se da smo nekako znali da će se ovo pre ili kasnije desiti. Još uvek je sveže sećanje na trenutak u kom smo shvatili da je N9 bio početak kraja ere u kojoj je Nokia bila sinonim za mnogo toga. Zato se era završila sa onim što je kasnije postalo Lumia 800, Nokia je u tom momentu prestala da bude vlasnik svoje sudbine. Ovo je samo nova epizoda, ili barem sada tako izgleda.

Uporište teze da ova akvizicija nije neočekivana i šta više izvesna, datira još od odluke da se kompanija okrene Windows Phoneu kao zameni za „Burning Platform“ Symbian. Do tog trenutka postojale su pretpostavke da MeeGo/Harmattan može postati novi Nokijin smartphone operativni sistem, sve ono što smo videli na N9 dalo je nadu da je kakav takav povratak na scenu moguć. Međutim, Nokia je odabrala Windows Phone, sa idejom da se diferencira i pomogne stvaranje trećeg ekosistema čiji će biti važan, ako ne i ključni činilac.

U engleskom jeziku kaže se „ignorisati slona u prostoriji“ kada se namerno ne primećuje nešto što je nemoguće ne primetiti. Slon u Nokijinoj priči je, pogađate, Android. Pitanje koje je provejavalo do danas i koje tek sada čini se dobija još veći smisao je zašto Nokia se odlučila za Windows Phone, a ne za Android, naročito u svetlu pomenute argumentacije.

Sve što sami Android OEM-i rade, u suštini je diferencijacija. Procesorska jezgra, ogromni 1080p ekrani i na kraju besmilice od korisničkih interfejsa način su da se Samsung, HTC i ostali razlikuju jedni od drugih. Google sa tim za sada nema nikakvih problema, pa nema razloga zbog kog Nokia nije mogla da uradi sa Androidom šta je htela. Naturalizovani Harmattan sada uopšte ne zvuči kao loša ideja, Nokijin Android mogao je biti jedini čije UI intervencije imaju nekog smisla. Dakle, diferencirati se može i na Androidu, mada bi Nokije sa stock Androdom bile izuzetno zanimljive sprave.

Još zanimljivija je priča o trećem ekosistemu i Nokijinoj nameri da se kroz izgradnju Windows Phonea kao alternative iOS-u i Androidu postavi na mapu novog tržišta. Izgradnja ekosistema traži novac i energiju, naravno, novac dolazi i iz Redmonda, ali je Nokia morala da uloži i ono malo kredibiliteta koji joj je ostao kako bi obezbedila osnovne preduslove da neko kupi njene sprave: aplikacije. Drugim rečima, od iOS – Android dupola može nas „spasiti“ samo neko ko je dovoljno snažan za to (recimo Samsung, ali o tome drugom prilikom). Kompanija kojoj gori pod nogama to jednostavno ne može, te ideja da je to put ka izbavljenju nekako nije baš najsjajnija.

Android je u ovom smislu već gotova stvar, svako ko se odluči za Android dobija već spreman ekosistem, koji je Nokia mogla dodatno nadograditi sopstvenim servisima, kao i u slučaju Windows Phonea. Jedna od opcija mogao je biti i Amazon scenario u kom bi Nokia morala da motiviše portovanje aplikacija na svoj fork Androida. U teoriji, portovanje bi moglo biti brzo i lako (oko 15 minuta je potrebno za portovanje prosečne Android aplikacije na BlackBerry 10 recimo), a Nokia bi imala potpunu kontrolu nad OS-om i integracijom svojih servisa, što je igra u koju je Nokia već ušla Ovijem.

Na kraju, jednostavno pitanje možda najbolje daje odgovor na kompleksnu i delom nepoznatu priču: da li biste kupili Lumiju na Androdu pre uređaja koji imate? Čini se da bi potvrdnih odgvora bilo dovoljno da Samsung ne bi bio ni blizu gde je sad.

To znači da bi kompanija kratkoročno vrlo verovatno bila u boljoj poziciji nego što je sada. Opet, dugoročno posmatrano, zavisnost od Googleovih servisa manje je loša od zavisnosti od cele platforme, budući da, koliko god Nokia i Microsoft bili partneri, punu kontrolu nad sistemom ima Microsoft, a ne Nokia. Android je sa izuzetkom Google servisa slobodni softver, a sa njim uvek znate na čemu ste.

Ključna brojka koja bi svemu iznad dala ili oduzela smisao je vrednost patenata i prodate divizije pre ulaska u partnerstvo sa Microsoftom. Ukoliko Nokia danas manje vredi nego što je to bilo tada, onda sve ovo što je Elop uradio ima ime: inside job. Ujedno, to bi mogao biti i ključni plus u njegovoj koloni kada se bude birao novi CEO Microsofta, u koji se sada i vratio.

Microsoft je sa druge strane ovakvim raspletom dobio novi, hardverki izuzetan device biznis u jeku ponovnog izmišljanja sebe kao devices i services kompanije. Nikako ne bi trebalo zaboraviti patent portfolio kojim Microsoft postaje zastrašujuće ozbiljan igrač na ovom tržištu, što može dovesti do daljeg rasta inače dobro profitabilnog Microsoftovog mobilnog biznisa koji se zove Android.

Bilo kako bilo, sva je prilka da Nokia nije previše uspela u tome što je htela, ili što nam je bar rečeno da se hoće. Ostaje da vidimo kako će i kuda Microsoft voditi inače odličan Lumia portfolio, odnosno šta će biti sa Asha uređajima. Lako se može desiti da Microsoftov fokus na Lumia sprave ostavi prostor za nekog novog u najnižem segmentu smartphone tržišta, a još lakše bi to mogao biti Firefox OS.

Google je pak birao vreme kada će objaviti verovatno jednu od najneverovatnijih vesti otkad je Androida. Sledeća verzija Androida neće se zvati Key Lime Pie, već KitKat. Da, kao slatkiš koji viđate svaki dan.

Dopadalo vam se sve to ili ne, dve su stvari izuzetno važne kada je ovaj aranžman u pitanju. Inače, kako se priča razmotava saznajemo da priča nije od juče, pregovori traju neko vreme, ali je tajming za objavu gotovo sigurno nameran. Inače Nestle je već stigao da krajnje neoriginalno isparodira Appleova video predstavljanja proizvoda.

Evo kako na primer izgleda dobra parodija:

Možda bi mogli da povuku KitKat sa ukusom jabuke.

 

Elem, iako Google daje sve od sebe da Android postane i ostane dominantna plaforma, presedan je nivo na kom Google želi da vidi Android u mainstreamu.

Jedna posledica toga je dobra za Android. Upuštanje u takvu mainstream akciju (ljudi će kupovati KitKat sa robotom na omotu i nagradnom igrom u kojoj se osvaja Nexus 7) trebalo bi da podigne svest o Googleu kao vrhovnom komandantu Android armije (makar na papiru), što je izuzetno važno u vreme fragmentacije i poistovećivanja platforme sa drugim brendovima. Ne treba pominjati da je Galaxy neretko jači brend od samog Androida i da to, ma koliko pred kamerama Google i Samsung živeli u harmoniji, dugoročno nije dobro za Google. Brend koji Google želi da asocira na Android je Nexus, a ne neki drugi.

Vezivanje percepcije Androida za Google znači bolju kontrolu ekosistema, a bolja kontrola bi mogla da znači manje fragmentacije i bolje proizvode. No, što je dobro za Android dobro je za Google, ali ne mora nužno biti dobro za sve nas.

Svet u kom Google ima potpunu kontrolu nad Androidom, dobrim delom podseća na ne tako davnu prošlost. Neki akteri su isti, ali ključni nisu. Kao što sada gotovo svako može da napravi telefon i na njega instalira Android, tako je nekada svako mogao da napravi računar i na njega stavi Windows, uz nekoliko potpisa na Microsoftove papire. Razlika je jedino ta što Android ne možete tek tako instalirati gde hoćete, a ni hardver baš nije lako sklopiti.

Da li će se to desiti videćemo, a umesto čekanja bolje bi bilo da se pojavi neko treći, pa i četvrti. Možda bi mogao da se desi pravi disrupt u ovom delu industrije koji će nas koliko toliko izvući iz ekosistemske polarizacije koja ne liči na dobru viziju budućnosti. Možda se web vrati u velikom stilu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.