Android je Googleova stvar i to će biti sve jasnije.
Cyanogen i Microsoft postigli su dogovor o isporuci Microsoftovih servisa u sklopu ove varijante Androida. Cyanogen bi da „take Android away from Google“, a Microsoft bi svoje servise na Androidu. Pitate se možda i šta je uopšte Cyanogen.
Idemo redom, prve stvari prvo. Android se u ovom kontekstu može posmatrati kao celina sastavljena od dva dela: operativni sistem i servisi.
Operativni sistem vas spaja sa uređajem. Najbolji primer za to je Windows, računar bez njega ili bilo kog drugog operativnog sistema nema svrhu. Drugim rečima, operativni sistem omogućava da instalirate aplikacije, koristite stvari poput kamere, skladištite podatke ili upravljate samim uređajem, bilo mišem ili ekranom osetljivim na dodir. Operativni sistem koji se koristi na većini telefona danas je Android.
Servisi su vam pružaju neku uslugu. Na primer, servis za mejl omogućava vam da komunicirate mejlom (Gmail), servis za video da gledate i pravite video (YouTube), a servis za kucanje teksta omogućava vam upravo to (Google Docs). Servisi vam se predstavljaju preko svojih aplikacija koje su ništa drugo do terminali, odnosno prozori ka njima. Većina aplikacija ustvari je veza ka nekom servisu (Viber, Facebook, B92), ima slučajeva kada nije, ali retko. Ponekad se radi o kombinaciji, neke stvari radi aplikacija na samom telefonu, ali sve to biva sinhronizovano sa servisom na internetu (ili kako se to sada kaže „u cloudu“). Internet je ključni deo servisa, ako ga nema, nema ni kompletne usluge.
Android je, prema tome, spoj operativnog sistema i servisa. Kada prvi put uključite svoj novi Android telefon ili tablet pokrene se Android (operativni sistem) i stavi u funkciju sve ono što telefon ima i može, poput ekrana ili bežične mreže. Onda na scenu stupaju servisi, u jednom momentu telefon vas zamoli da se ulogujete svojim Google nalogom kako bi uređaj bio potpuno funkcionalan. Ako se ne ulogujete neće raditi Gmail ili Google Drive, a nećete moći ni da instalirate aplikacije iz Google Playa.
Googleovi servisi na Androidu imaju dvojaku namenu. Jedna grupa servisa omogućava vam da koristite ono što Google nudi (Gmail, YouTube, Hangouts, Drive). Googleove usluge su popularne i njihovo prisustvo je bitno, ali i druga grupa vrlo je važna. Ona vam omogućava da koristite servise i aplikacije koje nisu Googleove, odnosno da instalirate šta god želite na svoj Android. Najpoznatiji predstavnik ove grupe servisa je Google Play Store, preko kog instalirate aplikacije i koristite servise dostupne na Androidu.
Ono što danas zovemo i znamo kao Android čine operativni sistem koji se zove Android Open Source Project (AOSP) i Googleovi sevisi. Android Open Source Project je open source, Google servisi nisu. Android Open Source Project dostupan je javno kao slobodni softver, za servise vam treba licenca od Googlea. Bez servisa nema Googleovih usluga preko aplikacija (što je danas de facto standard), ali nema ni pristupa aplikacijama, odnosno ekosistemu kroz Google Play.
Android je slobodni softver, Android je otvoren
Ovo je u načelu tačno, ali nebitno. Android je celina, celine nema bez servisa, servisi nisu otvoreni i slobodni. Tačno i netačno daju netačno. Ovo je igra rečima, Googleov Android nije otvoren, Android Open Source Project jeste.
Ako hoćete da pravite Android telefone ili tablete, praktično možete uraditi sledeće:
- licencirati Google servise i obezbediti pristup jedinom, Googleovom ekosistemu
- nelicencirati Google servise i isporučiti uređaje bez njih, što znači bez aplikacija iz Google Play Storea, te napraviti svoj ekosistem
- licencirati Google servise i omogućiti pristup Googlevom i svom ekosistemu paralelno
Većina proizvođača van Kine radi prvu ili treću stvar (Samsung i LG imaju svoje prodavnice koje su gotovo nebitne). U Kini su stvari drugačije, najbolji primer za to je Xiaomi koji na tom tržištu koristi Android u kombinaciji sa svojim i tamo popularnim servisima koji nisu Googleovi.
Deo Androida koji je otvoren omogućava vam i da pravite svoje verzije. Od Android Open Source Projecta možete napraviti svoju verziju („fork“) Androida, modifikovati ga kako god želite i sve to objaviti. To su ustvari takozvani „ROM-ovi“, modifikovane verzije Androida koje možete instalirati na vaš telefon ili tablet i koje nemaju nikakve veze sa Googleom, Samsungom ili bilo kojim drugim imenom koje se danas vezuje za Android.
Najpopularniji Android ROM je CyanogenMod. Cyanogen ima dugu istoriju, počeo je skoro kada Android i dugo bio jedina nada za sve nas koji smo ostajali na oskudnim i ograničenim verzijama u to vreme (HTC Magic za naše tržište još uvek radi na 2.3 zahvaljujući Cyanogenu, zvanično je ostao na 1.5). U međuvremenu je postao kompanija sa par uređaja koji se prodaju sa njim umesto „standardnim“ Androidom. Opet, ti proizvođači mahom su licencirali Google servise, pošto se oni ne dobijaju uz ovaj ROM.
Cyanogen je svojevremeno dobio „upozorenje“ (Cease and Desist letter) od Googlea da prestane sa distribuiranjem Googleovog softvera, što uistinu nije bilo legalno. Od tada se nakon instalacije CyanogenModa instalira nelegalna kopija paketa sa Googleovim servisima, pa tek nakon toga dobijate uređaj koji funkcioniše na način kao što je radio kada ste ga kupili.
Najbitnija odlika Cyanogena je da je u većini slučajeva brži od verzija Androida koje dobijete uz svoj uređaj kada ga kupite. Brže se updateuje, pa je sva prilika da će CyanogenMod pre preuzeti novine koje stignu sa novom verzijom Android Open Source Projecta nego što će to uraditi vaš proizvođač. Da biste instalirali CyanogenMod na vaš telefon potrebno je određeno tehničko znanje, ako ga nemate bolje nemojte pokušavati. Takođe, valja se raspitati da li proizvođač vašeg telefona priznaje garanciju ako na njega instalirate operativni sistem koji nisu oni zapakovali.
https://www.youtube.com/watch?v=mJy81joJR1U
Inače, pokretač projekta Steve Kondik (njegov nickname je Cyanogen) zahvaljujući svom ROM-u doživeo je svetsku slavu i ovim krugovima, jedno vreme radio je u Samsungu, ali se na kraju vratio CyanogenModu. Nedavno je Cyanogen predstavio novi logo i partnerstvo sa Qualcommom, dogovor sa Micromaxom trebalo bi da donese nove Cyanogen uređaje u Indiji.
Cyanogen Inc. danas ima 80 zaposlenih, 110 miliona dolara investicija i 50 miliona korisnika. Cyanogen želi da otrgne Android od Googlea.
„We’re going to take Android away from Google“
To znači da Google ima nekakvu kontrolu nad Androidom, što je tačno. Da vidimo o čemu se radi.
Kao što je pomenuto, ako želite pravo da imate Googleove servise, pa samim tim i pristup Google Play prodavnici kao jedinom opšte prihvaćenom načinu za instalaciju aplikacija na Android, morate imati Googleovu dozvolu. Google je kontrolisao ekosistem i isporuku svojih servisa, ali ne toliko sam Android. Tako smo stigli to toga da skoro svaki proizvođač telefona ima svoju verziju Androida, svoj interfejs i svoje ideje kako bi stvari trebalo da funkcionišu (čak i ispod haube). Drugim rečima, Android je u ovom momentu verovatno najfragmentiranija platforma u istoriji računarstva. To je veliki problem, ali o tome drugom prilikom.
Iako nije uspeo da zadrži kontrolu nad „kreativnošću“ proizvođača, Google je načelno uspeo da zadrži kontrolu nad ekosistemom. To znači da se značajna većina Android sprava isporučuje sa Google servisima, u razvijenom svetu broj uređaja baziranim na Android Open Source Projectu i bez Googlea zanemarljiv je. Na tržištima u razvoju ovo je češća pojava, Kina je priča za sebe, ali se uprkos tome može reći da Google i dalje ima kontrolu.
Ta kontrola suptilno, ali sigurno postaje sve jača. Jača tamo gde je najvažnije, a to je ekosistem, odnosno razvoj aplikacija.
Kada razvijate aplikacije za Android, pre ili kasnije zatreba vam neki servis. Ako vam treba mapa unutar aplikacije tu je Google Maps koji možete lako integrisati jer je Google obezbedio podršku za to. Ako želite da šaljete notifikacije svojim korisnicima Google je opet obezbedio sve što vam treba, potrebno je da se priključite na odgovarajući servis i isprogramirate svoj deo. Ista stvar je i sa lokacijama, Google nudi svoje servise za lokacije, ukoliko vam trebaju. To nije kraj, Google vam omogućava da besplatno i lako pratite korišćenje svojih aplikacija kroz Google Analytics, monetizujete ih kroz „in-app“ kupovine ili Google sisteme za isporuku oglasa, vršite naplatu kroz Google Wallet…
Da biste ove stvari radili sami, odnosno bez Googlea, treba vam (puno) novca i vremena. Neke stvari je lakše, a neke teže izvesti. Mape sa treće strane naći ćete i integrisati realtivno lako, lokacijske servise možda već malo teže. Alata za analitiku ima i van Googlea, naplata je već malo komplikovanija materija. Push notifikacije su priča za sebe, ako hoćete da ih implementirate sami čeka vas veliki i ozbiljan posao.
O svemu ovome ne morate da brinete jer postoji nešto što se zove Google Play Services i deo je Googleovog Androida. Google Play Services neophodan je da bi sve što je pomenuto bilo moguće. Google Play Services imaju samo uređaji čiji su proizvođači licencirali Googleove servise.
Google ide korak dalje iz verzije u veziju Androida, od skoro se jedna od ključnih komponenti za razvoj aplikacija distribuira kroz Google Play prodavnicu (WebView).
Ako biste kao developer želeli da podržite uređaj koji nema Googleove servise, imali biste puno posla, iako se radi o istom operativnom sistemu. Kada biste jednom to i uradili, morali biste da pratite promene i implementirate isto za verziju koja radi bez Googlea, jer ne želite da korisnici imaju različita iskustva zato što je Google dodao neku novu i dobru mogućnost koja je korisnicima odmah dostupna. Komponente poput WebViewa dodatno komplikuju stvari, iako je WebView zasnovan na slobodnom softveru, Androidi koji nemaju Google da ga održava morali bi da ovo dobiju sa neke druge strane (proizvođač uređaja, autori te verzije Androida ili neko treći).
Zamislite kako će biti kada takvih komponenti bude više i od koliko različitih strana ćete zavisiti. Sada u ovom smislu zavisite samo od jedne, a to je Google.
Što je komplikovanije da vaša aplikacija radi bez Googleovih servisa, to je teže ubediti nekoga da će Android bez Googlea imati podršku i aplikacije kao što Android sa Googleom ima. Google stvari postavlja tako da je već sada teško napraviti paralelni Android ekosistem.
Ako ga neko i napravi, za njega će biti potrebne skoro nove aplikacije. Aplikacije pisane u istom jeziku i koje dele iste osnovne koncepte, ali u suštini odvojeni projekti. Dovoljno za startnu demotivaciju.
U tome je suština kontrole nad Androidom. Android je više od operativnog sistema. Android je ekosistem, a ključni deo ekosistema su aplikacije, servisi i sadržaj. Operativni sistem manje je bitan, kada bi Google odlučio da Android zameni nečim drugim, a obezbedi da aplikacije i servisi nastave da funkcionišu, promenu ne biste ni primetili. Sa druge strane, primetili biste kada bi vam neko dao Android telefon koji nema Google Play, već neku treću prodavnicu oskudnog izbora i kvaliteta aplikacija, bez Gmaila i YouTubea.
Ekosistem (pa samim tim i servisi) biće još važniji faktor kod novih uređaja. Pogledajmo Android Wear (platforma za pametne satove), u ovom momentu satovi sa njim su ekran za notifikacije sa telefona i Google Now. Pametni satovi na Androidu već sada nemaju puno smisla bez Googleovih servisa.
Brend je još jedna bitna stvar. Ako proizvođači žele Googleove servise, od relativno skoro „Powered by Android“ mora biti na dnu ekrana pri uključivanju svakog uređaja. Android je novi-stari Googleov brend, kome nije bilo jasno ranije, postalo je krajem prošle godine, o čemu je bilo reči.
Da se vratimo na Cyanogen i njihov plan. Kako tvrde iz kompanije, Cyanogen trenutno koristi oko 50 miliona ljudi. Problem sa tom informacijom pre svega je tačnost, a posle toga i činjenica da većina uređaja sa CyanogenModom ima instalirane nelegalne kopije Googleovih aplikacija i servisa.
Ono što nam treba je koliko ima aktivnih instalacija koje nemaju Google servise. Uređaji koji imaju Googleove servise na sebi su pod Googleovom kontrolom. Ako Cyanogen hoće da otrgne Android od Googlea, postavlja se pitanje da li je sposoban da napravi novi ekosistem. Ne treba zaboraviti ni to da su Apple i Google jedini koji su do sada uspeli da naprave i održe konkuretne ekosisteme. Među onima koji pokušavaju su Mozilla, Samsung, Canonical (Ubuntu), Amazon i Microsoft.
Microsoft
Microsoft se još uvek ne pojavljuje kao neko ko bi mogao krenuti put „oslobađanja“ Androida. Microsoft u aktuelnom trenutku igra na kartu svojih servisa na što više uređaja i platformi, što je pametno i čini se jedino logično za njih danas.
Tako je Cyanogen još jedan partner u misiji skretanja pažnje sa Gmaila na Outlook, Google Drivea i Docsa na Office i One drive, Hangoutsa na Skype. Cyanogen nije jedini, kada kupite Samsung Galaxy S6 i S6 Edge dobićete preinstaliran Microsoftov paket na uređaju i besplatnih 100GB One Drive prostora na dve godine.
Doduše, priča sa Cyanogenom bolja je za Microsoft, gde nema Googlea njegovi servisi mogu biti u prvom planu. Samsung mora licencirati Google servise, a jedna od obaveza je da oni budu u prvom planu. Tako je Googleov folder na prvom, a Microsoftov na drugom ekranu novih Galaxyja, dok podešavate svoj novi Samsung logujete se Google, a ne Microsoft nalogom.
Da bi bilo drugačije Microsoft mora ponuditi više od pristupa servisima i 100GB prostora. Ako bi Microsoft bio taj koji će „osloboditi“ Android, onda mora napraviti ekosistem. Ekosistem čiji bi temelji mogli biti Cyanogen i Microsoftovi servisi. Morao bi nekako ubediti i developere da će se prilagođavanje i održavanje njihovih Android aplikacije isplatiti, a proizvođače da će biti dovoljno onih koji hoće da ih prilagode. Ruku na srce, ako neko ima kapacitet za to ima ga Microsoft, Windows Phone se kreće napred, koliko god sporo.
Kad smo kod Windows Phonea, to bi značilo da bi Microsoft imao dva ekosistema: nazovimo ga Microsoft Android i Windows Phone. To je malo verovatno, naročito u vreme kada čekamo Windows 10 koji bi trebalo da objedini sve Microsoftove platforme u novi, zajednički ekosistem.
Nije loše pogledati i zašto Microsoft ima problema u bržem širenju Windows Phonea. Često se kao glavna mana navodi manjak aplikacija, što je delimično tačno. Večina poznatih i opšte prihvaćenih aplikacija i servisa su tu, mada je Windows Phone i dalje poslednji na listi prioriteta. Ipak, postoji još nešto: Google ne podržava Windows Phone.
To praktično znači da odgovor na pitanje o kupovini Windows Phonea ima dva dela: „Koje aplikacije koristite i da li koristite Googleove servise?“
Ako ste aktivni korisnik/ca Gmaila, iskustvo na Windows Phoneu ne može se uporediti sa Androidom ili iOS-om. Hangouts i Google Drive za Windows Phone ne postoje. YouTube takođe ne postoji kao zasebna aplikacija, možete ga koristiti preko weba, što je, opet, lošije iskustvo u odnosu na Android ili iOS aplikacije.
Ovo se u skorije vreme neće promeniti, te jedino što Microsoft može je širenje svesti o svojim servisima. Što više podržanih platformi i uređaja to više korisnika, veća šansa za konverziju, odnosno mogućnost da neko plati dodatne usluge. Sa druge strane, ljudi koji probaju i nastave da koriste Microsoftove servise lakše će preći na Microsoftovu platoformu, to jest Windows.
Sve to zvuči kao dobar i logičan plan: tranzicija ka servisima kao izvoru prihoda i bolja pozicija za širenje sopstvene platforme i ekosistema. Nasuprot tome, Microsoft bi morao da pomeri fokus na pravljenje novog ekosistema, svog Android ekosistema. Nasuprot, jer Android i Windows nemaju zajedničku budućnost pod Microsoftovim krovom. Čak ni dva Windowsa nemaju budućnost, a kamoli Windows i još nešto. Ne bi trebalo zaboraviti ni to da je takvu Nokijinu egzibiciju (Nokia X) Microsoft ugasio odmah po kupovini.
Ništa od toga
Prema tome, za Microsoft je ovo, po svoj prilici, nova usputna avantura i prilika za skretanje pažnje. Prilika je i za Cyanogen, ali je na Android ROM kao takav teško skrenuti pažnju. Mnogo je lakše ako zvuči kao borba protiv „imperije“.
Očekivati da se Microsoft upusti u stvaranje novog ekosostema u vreme kada konsoliduje svoj nije ozbiljno. Nije ozbiljno ni očekivati da Cyanogen to može. Microsoft će biti pristuan na Androidu koliko to Google dozvoli, odnosno koliko pravila koja važe za sve dozvole. Najbolje što Cyanogen u ovom momentu može učiniti je kohabitacija. Bolja komunikacija sa javnošću neće škoditi.
To što je Android u osnovi open source dovoljno je za zaljubljenike u „kuvanje“ ROM-ova i velike ideje. Google je stvari postavio u svom najboljem interesu, tamo gde treba, na vreme. Ekosistemi su ograđene bašte (walled gardens), a Google je dobro zidao.
Na kraju ćemo još i završiti nedaleko od zaključka da fragmentacija Androida ustvari nije problem. Fragmentacija znači zadovoljstvo proizvođača koji i dalje mogu biti posebni i drugačiji (makar sebi), korisnici imaju veći izbor, Google ima obezbeđenu platformu za svoje servise. Developeri su frustrirani, ali Android neće biti ni prva ni poslednja platforma koja ih frustrira. Korisnička baza opravdava frustraciju. Po svemu sudeći problem nije ni to što bi aplikacije na Androidu morale biti bolje, budući da korisnička baza i dalje raste, koristeći ih sve više.
In the operating system (OS) market, Android surpassed a billion shipments of devices in 2014, and will continue to grow at a double-digit pace in 2015, with a 26 percent increase year over year.
Dobrodošli u novo doba. Imamo kolačiće.
2 мишљења на „Android by Google“