Google, Huawei, Android i šta sad

Verovatno ste već čuli, Google će morati da prekine saradnju sa Huaweijem, što je deo mera koje SAD sprovodi protiv Kine. U prvo vreme Huaweijevi telefoni ostaće bez updatea, kako Googleovih aplikacija, tako i onoga što Google updateuje u Androidu. Mere su u međuvremenu ublažene (21.05) na tri meseca (do 19. avgusta), pa će Huawei moći da sarađuje sa Googleom kako bi postojeći uređaji nastavili da funkcionišu u punom kapacitetu. Svaki novi Huawei na Androidu neće moći da ima Googleove servise i aplikacije, uključujući Google Play.

For users of our services, Google Play and the security protections from Google Play Protect will continue to function on existing Huawei devices

Google

Drugim rečima, Google Play će nastaviti da radi ovakav kakav je za aplikacije koje nisu Googleove, najverovatnije bez updatea, uključujući sve ostalo od Googlea.

“Huawei will continue to provide security updates and after-sales services to all existing Huawei and Honor smartphone and tablet products, covering those that have been sold and that are still in stock globally,”

Reuters

Chipmakers including Intel Corp., Qualcomm Inc., Xilinx Inc. and Broadcom Inc. have told their employees they will not supply Huawei till further notice, according to people familiar with their actions.

Bloomberg
Iako nije kompanija iz SAD, ARM, pod obrazloženjem da veliki deo njegove tehnologije potiče iz SAD, prekida saradnju sa Huaweijem.

Drugim rečima, Huawei će se suočiti sa onim što je do sada bilo predmet spekulacija i pretpostavki, a to je Android bez Googlea van Kine. Huaweiju će ostati dostupno sve što je slobodno u vezi sa Androidom (dakle AOSP, što je skraćenica od Android Open Source Project), ali to ne podrazumeva Google Play, mnoštvo servisa koje Google nudi besplatno onima koji prave aplikacije i na koje oni obilno koriste, te Googleove aplikacije poput Gmaila, YouTubea, Mapsa, Drivea, pa čak i Chromea koji čiji se open source alter ego zove Chromium.

Prema informacijama koje su se pojavile u međuvremenu, naslednik Androida za Huawei telefone stiže do kraja godine, u pitanju je drugi/novi operativni sistem, a čak smo saznali i kodno ime projekta koje bi trebalo da je Project Z. Huawei OS imaće podršku za Android aplikacije.

Huawei će morati da obezbedi alternativnu prodavnicu aplikacija za svoje uređaje u budućnosti, koju već ima dostupnu paralelno sa Google Play Storeom (hvala svima na Twitteru i Facebooku za skretanje pažnje na ovo). Međutim, Huaweijev AppGallery na uređajima postoji paralelno sa Google Playem i praktično je irelevantan (nađite nekoga ko instalira poznate Android aplikacije preko njega ;)), kao i prodavnice drugih proizvođača na njihovim uređajima (Samsung, LG na primer. Aplikacije koje su dostupne kroz Huaweijev AppGallery i zahtevaju Googleove servise će funkcionisati na uređaju koji ih ima. Problem nastaje kada na uređaju nema Google Playa i pratećih servisa, u tom slučaju sve aplikacije koje su dostupne u AppGalleryju i traže ove servise neće u potpunosti funkcionisati, bez obzira da li Huweijev operativni sistem baziran na open source Androidu ili ne.

Kada razmatramo alternative i eventualni treći ekosistem, nije loše setiti se dva imena: Bada i Tizen. Samsung već 9 godina pokušava da napravi paralelni ekosistem Z serijom na Tizenu i Bada telefonima pre. U značaju i uspehu serije možda najbolje govori podatak da novih uređaja na Tizenu nije bilo od 2017. godine i da Samsung ove uređaje nikada nije lansirao globalno. Ideja i želja za odvajanje od Google nije nova, kako za Samsung tako i za druge proizvođače koji godinama pokušavaju da plasiraju i svoje prodavnice aplikacija paralelno sa Googleovom. Samsung je poznat i po tome što dugo ne pominje Android kao brend na lansiranjima svojih proizvoda, iako je najveći proizvođač ovih uređaja koji je dugo važio za sinonim za Android na zapadnim tržištima.

Da još malo proširimo perspektivu, još dva ozbiljna igrača pokušala su da naprave treći ekosistem (Microsoft i Mozilla). U oba slučaja sam imao sreću da pogledam iza kulisa i iz prvih redova se uverim koliko je Googleov i Appleov dupol jak. Isto se može reći i za BlackBerry, uz to da su oni bili mobile first kompanija sa ozbiljnom bazom posvećenih korisnika i odličnim web runtimeom za razvoj aplikacija. Palm i WebOS-već nisu stigli do nas, ali i oni idu na listu neuspelih pokušaja. Microsoft i BlackBerry imali su podršku za Android aplikacije na svojim operativnim sistemima, kao što će Huaweijev novi operativni sistem imati.

Bilo bi interesantno videti koliko će Google izgubiti zbog ovoga, jer će Googleov kapacitet za prihoduje, odnosno prikazuje reklame na Huaweijevim Androidima uređajima biti bitno smanjen. Još zanimljivije bi bilo videti kako bi eventualne recipročne mere naškodile Kini. Zanimljivo je i to da je jedini ozbiljan proizvođač pametnih telefona iz SAD Apple, koji se ozbiljno oslanja na Kinu kada je proizvodnja u pitanju. Sa strane, ovo bi moglo ozbiljno da pomogne Samsungu i LG-u koji se nalaze u odličnoj poziciji kada je odnos sa SAD u pitanju i sopstveni kapacitet da proizvedu uređaje bez veza sa Kinom.

Mnogo je isprepletanih interesa, Googleu sa jedne strane odgovara da bude prisutan na Huaweiju kakav god on operativni sistem imao (podsećam da Google ovde sledi naređenje i da mu nije u poslovnom interesu da prekida saradnju), ali sa druge, Google ne želi treći ekosistem koji bi teoretski mogao da se pojavi. Apple bi mogli biti najteže pogođen eventualnom eskalacijom budući da Apple jedini ima prisustvo u Kini, poslovanje tamo ozbiljno utiče na Appleovu poziciju. Apple takođe većinu iPhonea pravi u Kini.

Da se vratimo na Android. Kako bismo bolje sagledali situaciju i sve sa čim bi se Huawei mogao suočiti valja dekonstruisati Android i njegov ekosistem kao takve. Googleovi dugogodišnji napori koji su ove unapređeni projektom Mainline koji bi trebalo da pomeri distribuciju još ključnih komponenata Androida u Play Store doveli su do toga da su Google Play i prateći servisi postali ključne komponente modernog Androida bez kojih je teško zamisliti bilo koji uređaj van Kine.

Google Android

Idemo redom, prve stvari prvo. Android se u ovom kontekstu može posmatrati kao celina sastavljena od dva dela: operativni sistem i servisi.

Operativni sistem vas spaja sa uređajem. Najbolji primer za to je Windows, računar bez njega ili bilo kog drugog operativnog sistema nema svrhu. Drugim rečima, operativni sistem omogućava da instalirate aplikacije, koristite stvari poput kamere, skladištite podatke ili upravljate samim uređajem, bilo mišem ili ekranom osetljivim na dodir. Operativni sistem koji se koristi na većini telefona danas je Android.

Servisi su vam pružaju neku uslugu. Na primer, servis za mejl omogućava vam da komunicirate mejlom (Gmail), servis za video da gledate i pravite video (YouTube), a servis za kucanje teksta omogućava vam upravo to (Google Docs). Servisi vam se predstavljaju preko svojih aplikacija koje su ništa drugo do terminali, odnosno prozori ka njima. Većina aplikacija ustvari je veza ka nekom servisu (Viber, Facebook, B92), ima slučajeva kada nije, ali retko. Ponekad se radi o kombinaciji, neke stvari radi aplikacija na samom telefonu, ali sve to biva sinhronizovano sa servisom na internetu (ili kako se to sada kaže „u cloudu“). Internet je ključni deo servisa, ako ga nema, nema ni kompletne usluge.

skipgoogle

Android je, prema tome, spoj operativnog sistema i servisa. Kada prvi put uključite svoj novi Android telefon ili tablet pokrene se Android (operativni sistem) i stavi u funkciju sve ono što telefon ima i može, poput ekrana ili bežične mreže. Onda na scenu stupaju servisi, u jednom momentu telefon vas zamoli da se ulogujete svojim Google nalogom kako bi uređaj bio potpuno funkcionalan. Ako se ne ulogujete neće raditi Gmail ili Google Drive, a nećete moći ni da instalirate aplikacije iz Google Playa.

Googleovi servisi na Androidu imaju dvojaku namenu. Jedna grupa servisa omogućava vam da koristite ono što Google nudi (Gmail, YouTube, Hangouts, Drive). Googleove usluge su popularne i njihovo prisustvo je bitno, ali i druga grupa vrlo je važna. Ona vam omogućava da koristite servise i aplikacije koje nisu Googleove, odnosno da instalirate šta god želite na svoj Android. Najpoznatiji predstavnik ove grupe servisa je Google Play Store, preko kog instalirate aplikacije i koristite servise dostupne na Androidu.

Ono što danas zovemo i znamo kao Android čine operativni sistem koji se zove Android Open Source Project (AOSP) i Googleovi sevisi. Android Open Source Project je open source, Google servisi nisu. Android Open Source Project dostupan je javno kao slobodni softver, za servise vam treba licenca od Googlea. Bez servisa nema Googleovih usluga preko aplikacija (što je danas de facto standard), ali nema ni pristupa aplikacijama, odnosno ekosistemu kroz Google Play.

Android je slobodni softver, Android je otvoren

Ovo je u načelu tačno, ali nebitno. Android je celina, celine nema bez servisa, servisi nisu otvoreni i slobodni. Tačno i netačno daju netačno. Ovo je igra rečima, Googleov Android nije otvoren, Android Open Source Project jeste.

Ako hoćete da pravite Android telefone ili tablete, praktično možete uraditi sledeće:

  • licencirati Google servise i obezbediti pristup jedinom, Googleovom ekosistemu
  • nelicencirati Google servise i isporučiti uređaje bez njih, što znači bez aplikacija iz Google Play Storea, te napraviti svoj ekosistem
  • licencirati Google servise i omogućiti pristup Googlevom i svom ekosistemu paralelno

Ovde bi trebalo imati u vidu da se nedavno kažnjavanje Googlea od strane Evropske komisije tiče i ovih praksi, a promena bi trebalo da donese mogućnost proizvođačima koji imaju ugovor za Googleove servise da imaju i svoje verzije bez Googlea. Detalje o tome slušajte ovde:

Iz Tehnopolisa 44: EU vs Google

Većina proizvođača van Kine radi prvu ili treću stvar (Huawei, Samsung i LG imaju svoje prodavnice koje su gotovo nebitne). U Kini su stvari drugačije, najbolji primeri za to su Huawei i Xiaomi koji na tom tržištu koriste Android u kombinaciji sa svojim i tamo popularnim servisima koji nisu Googleovi. U novim okolnostima Huawei će morati da proba sve to van Kine, što je fundamentalno različit poduhvat.

Deo Androida koji je otvoren omogućava vam i da pravite svoje verzije. Od Android Open Source Projecta možete napraviti svoju verziju („fork“) Androida, modifikovati ga kako god želite i sve to objaviti. To su ustvari takozvani „ROM-ovi“, modifikovane verzije Androida koje možete instalirati na vaš telefon ili tablet i koje nemaju nikakve veze sa Googleom, Huaweijem, Samsungom ili bilo kojim drugim imenom koje se danas vezuje za Android. Eventualni Huaweijev Android bez Google biće „fork“.

Kontrola

Ceo ovaj slučaj, kao i neki prethodni, govore da bi Google nekome nešto mogao da oduzme, ukine ili zabrani. To znači da Google ima nekakvu kontrolu nad Androidom, što je tačno. Da vidimo o čemu se radi.

Kao što je pomenuto, ako želite pravo da imate Googleove servise, pa samim tim i pristup Google Play prodavnici kao jedinom opšte prihvaćenom načinu za instalaciju aplikacija na Android, morate imati Googleovu dozvolu. Google je kontrolisao ekosistem i isporuku svojih servisa, ali ne toliko sam Android. Tako smo stigli to toga da skoro svaki proizvođač telefona ima svoju verziju Androida, svoj interfejs i svoje ideje kako bi stvari trebalo da funkcionišu (čak i ispod haube). Drugim rečima, Android je u ovom momentu verovatno najfragmentiranija platforma u istoriji računarstva. To je veliki problem koji Google već godinama pokušava da reši, najsvežiji primeri su projekti Treble i Mainline.

Iako nije uspeo da zadrži kontrolu nad „kreativnošću“ proizvođača, Google je načelno uspeo da zadrži kontrolu nad ekosistemom. To znači da se značajna većina Android sprava isporučuje sa Google servisima, u razvijenom svetu broj uređaja baziranim na Android Open Source Projectu i bez Googlea zanemarljiv je. Na tržištima u razvoju ovo je češća pojava, Kina je priča za sebe, ali se uprkos tome može reći da Google i dalje ima kontrolu.

Ta kontrola suptilno, ali sigurno postaje sve jača. Jača tamo gde je najvažnije, a to je ekosistem, odnosno razvoj aplikacija, a kao što pomenuh, postoje napori koji će dovesti do premeštanja distribucije ključnih komponenti sistema kroz Google Play (projekti Treble i Mainline).

Kada razvijate aplikacije za Android, pre ili kasnije zatreba vam neki servis. Ako vam treba mapa unutar aplikacije tu je Google Maps koji možete lako integrisati jer je Google obezbedio podršku za to. Ako želite da šaljete notifikacije svojim korisnicima Google je opet obezbedio sve što vam treba, potrebno je da se priključite na odgovarajući servis i isprogramirate svoj deo. Ista stvar je i sa lokacijama, Google nudi svoje servise za lokacije, ukoliko vam trebaju. To nije kraj, Google vam omogućava da besplatno i lako pratite korišćenje svojih aplikacija kroz Google Analytics, monetizujete ih kroz „in-app“ kupovine ili Google sisteme za isporuku oglasa, vršite naplatu kroz Google Pay…

Da biste ove stvari radili sami, odnosno bez Googlea, treba vam (puno) novca i vremena. Neke stvari je lakše, a neke teže izvesti. Mape sa treće strane naći ćete i integrisati relativno lako, lokacijske servise možda već malo teže. Alata za analitiku ima i van Googlea, naplata je već malo komplikovanija materija. Push notifikacije su priča za sebe, ako hoćete da ih implementirate sami čeka vas veliki i ozbiljan posao.

O svemu ovome ne morate da brinete jer postoji nešto što se zove Google Play Services i deo je Googleovog Androida. Google Play Services neophodan je da bi sve što je pomenuto bilo moguće. Google Play Services imaju samo uređaji čiji su proizvođači licencirali Googleove servise.

Google ide korak dalje iz verzije u veziju Androida, od skoro se jedna od ključnih komponenti za razvoj aplikacija distribuira kroz Google Play prodavnicu (WebView), a takav trend biće sve izraženiji u budućnosti (opet projekti Treble i Mainline :))

Ako biste kao developer želeli da podržite uređaj koji nema Googleove servise, imali biste puno posla, iako se radi o istom operativnom sistemu. Kada biste jednom to i uradili, morali biste da pratite promene i implementirate isto za verziju koja radi bez Googlea, jer ne želite da korisnici imaju različita iskustva zato što je Google dodao neku novu i dobru mogućnost koja je korisnicima odmah dostupna. Komponente poput WebViewa dodatno komplikuju stvari, iako je WebView zasnovan na slobodnom softveru, Androidi koji nemaju Google da ga održava morali bi da ovo dobiju sa neke druge strane (proizvođač uređaja, autori te verzije Androida ili neko treći).

Zamislite kako će biti kada takvih komponenti bude više i od koliko različitih strana ćete zavisiti. Sada u ovom smislu zavisite samo od jedne, a to je Google.

Što je komplikovanije da vaša aplikacija radi bez Googleovih servisa, to je teže ubediti nekoga da će Android bez Googlea imati podršku i aplikacije kao što Android sa Googleom ima. Google stvari postavlja tako da je već sada teško napraviti paralelni Android ekosistem.

Ako ga neko i napravi, za njega će biti potrebne skoro nove aplikacije. Aplikacije pisane u istom jeziku i koje dele iste osnovne koncepte, ali u suštini odvojeni projekti. Dovoljno za startnu demotivaciju.

U tome je suština kontrole nad Androidom. Android je više od operativnog sistema. Android je ekosistem, a ključni deo ekosistema su aplikacije, servisi i sadržaj. Operativni sistem manje je bitan, kada bi Google odlučio da Android zameni nečim drugim, a obezbedi da aplikacije i servisi nastave da funkcionišu, promenu ne biste ni primetili. Sa druge strane, primetili biste kada bi vam neko dao Android telefon koji nema Google Play, već neku treću prodavnicu oskudnog izbora i kvaliteta aplikacija, bez Gmaila, YouTubea, Chromea, Drivea, Photosa.

* * *

Nadam se da su prethodni pasusi bacili malo svetla na to kako Android i njegov ekosistem funkcionišu. Huawei bi mogao biti pre ozbiljnim izazovima, a pošto je ovo priča koja se razvija, svratite još koji put, sigurno će biti još informacija.

U ovom postu korišćen je materijal iz posta Android by Google, koji se 2015. bavio sličnom hipotetičkom situacijom, ali sa drugim akterima.

Jedno mišljenje na „Google, Huawei, Android i šta sad“

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.