Samsung bi mogao biti savršeni kupac za BlackBerry. Evo zašto.
Trgovanje akcijama BlackBerryja obustavljeno je, a kompanija na lageru ima neprodatih uređaja u vrednosti od oko milijarde dolara. Z10, Q10 i BB10 na njima očito se ne kupuju, a sva je prilika da je jedina opcija za spas kompanije prodaja. Najnovije glasine govore da se sa otkup interesuje i Mike Lazaridis, no jedan od zanimljivih i možda na prvi pogled neočekivanih savršenih kupaca mogao bi biti niko drugi do Samsung.
Logika je u velikoj meri vrlo jednostavna. Kada se na jedno mesto stavi ono što BlackBerry ima i ono što Samsungu fali, stvari postaju interesantne.
Konzumer
Ono što Samsung ima u konzumentskom segmentu su same sprave, dakle hardver, proizvodni proces (koji ide do samih komponenti poput ekrana, memorije, pa čak i čipova), kanali distribucije, prodaja, i marketing. Snagu Samsungove mašinerije osetili su svi konkurenti veoma dobro prethodnih godina, ali i, makar na papiru, saveznik kao što je Google. Sinonim za Android telefone je Galaxy, a ne Android, Samsung je jedini OEM koji pravi ozbiljan novac na ovom tržištu. Drugim rečima, moć u Android ekosistemu kocentrisana je na jednom mestu, ako izuzuemo Google.
Ono što Samsung nema je softver, odnosno ekosistem. Android jeste slobodni softver, ali sam po sebi ne znači puno. Operativni sistem je samo deo šire slike, koju čine softver i servisi. Softver, odnosno aplikacije pre svega kontroliše Google, a njegovi servisi stižu uz svaki Android telefon koji ima Play Store. Google kontroliše i razvoj samog operativnog sistema, pa stvari morate raditi onako kako i kada je Google zamislio.
Kada imate udeo na tržištu kakav ima Samsung, pitanje kontrole jedno je od ključnih. Planiranje i izvesnost u sprovođenju razvoja su izuzetno važni, kako kada su investicije, kao i kada je kvalitet proizvoda u pitanju. To se najbolje može videti na Appleovom primeru, vlasništvo nad sopstvenom sudbinom u njihovom slučaju daje očigledne rezultate, iOS uređaji su najbolji spoj hardvera i softvera koji možete naći na tržištu u ovom momentu.
Drugim rečima, pitanje svih pitanja je zašto Samsung već jednom ne napravi svoj operativni sistem, tačnije, ne napravi nešto što će pogodniti neki sledeći Galaxy flagship. To može biti Android bez Playa i Google servisa, sa Samsung Appsom i nekim drugim servisima. To može biti i Tizen kada sazri, sa Android aplikacijama, odnosno Android runtimeom (Dalvik).
Android aplikacije mogle bi biti ključne za tu akciju, pre svega jer već postoje, moguće ih je preneti negde drugo (zajedno sa celim podsistemom naravno), a developeri su već familijarni sa Samsungovim uređajima. Jedina stvar koju bi Samsung morao uraditi je da ih motiviše da svoje aplikacije objave i u Samsung marketplaceu, što je u suštini lak posao. Ako ništa, dovoljno je nekoliko grafikona o udelu na tržištu i projekcijama u tom smeru (imajte u vidu pomenuti marketing od malopre) i gotovo svi vodeći publisheri bi za tren oka bili i u Samsungovom dvorištu.
Još jedan operativni sistem koji već ima ovu mogućnost je BlackBerry 10. Portovanje Android aplikacija na ovaj OS je izuzetno lako, nekoliko desetina minuta je dovoljno da većina aplikacija koje vidite na svom Android telefonu proradi i na novom BlackBerry OS-u. Ideja o Galaxy S6 ili S7 na BB10 izgleda dosta suludo kada se te dve stvari spoje tek tako, no kako je Samsung učinio da Android ne liči na sebe, tako bi se vrlo lako moglo desiti da TouchWiz, odnosno „Samsung experience (SExperience :))“ potrči i na BB10. Pitanje je trenutka kada će low end uređaji imati dva jezgra i gigabajt memorije, kontrola hardvera i softvera omogućila bi da BB10 i apliakcije gotovo savršeno rade na Samsungovom hardveru.
Ispod haube, BlackBerry 10 je vrlo ozbiljna stvar, radi se o QNX-u, operativnom sistemu koji pokreće nuklearne podmornice i elektrane, rutere, automobile. Ono što vlasnik QNX-a ima pre svega je stabilna i sigurna platforma na kojoj se može planirati budućnost. Android to, uz svo poštovanje, nije. Dalje, konvergencija koju je BlackBerry imao na umu savršeno se uklapa u Samsungov portfolio, priča ne mora stati na povezanim automobilima (to je BlackBerryjeva ideja, mada ne bi čudilo da jednog dana vidimo i Samsung vozilo), Samsung želi da bude važan igrač u svetu povezanih kuća, a QNX bi mogao biti savršen temelj za to. Na kraju, ideja o QNX radnim stanicama i laptopima nije nerealna, ako Ubuntu to može, onda može i QNX.
Zamislite dakle šta bi sve Samsung mogao uraditi sa QNX-om kao platformom kada je konzumer segment u pitanju. Aspiracije su ozbiljne i definitivno postoje (gotovo sva Samsungova elektronika će postati ili je već „Smart“), stabilna i ostvarena platforma je ključna za bilo kakvo ozbiljno planiranje, što Samsungu u ovom momentu više nego da fali. Od BlackBerryja se može dobiti i ozbiljan know how u pravljenju uređaja, što je još jedan nedostajući deo slagalice, barem kada su u pitanju tableti i telefoni.
Biznis
Kako se tržište koje je nekada bilo sinonim za poslovnu potrebnu preselilo u mainstream, tako kompanije koje njime danas vladaju žele deo i tog tržišta. Poslovni segment je već neko vreme predmet Samsungove izuzetne pažnje, ne treba ići dalje od toga da je kompanija naravila čitavo rešenje za svoje uređaje (Knox). Polovinu uređaja koje je ove godine nabavila nemačka vlada čine Samsung sprave, drugu polovinu čine BlackBerryji.
Iako je u slobodnom padu, BlackBerry ima konkurentne servise koje ljudi i dalje vole. Neverovatno je koliko poslovnog sveta i dan danas pita za BlackBerry, RIM je tokom godina izgradio ozbiljnu reputaciju koja nije bez osnova. BlackBerryjev cloud takođe nije zanemarljiv (imali su ga kada skoro niko nije), servisi su koliko toliko popularni, dovoljno je pogledati koliko se govori o BBM-u za Android i iOS, uprkos svemu. Drugim rečima, vrednost, kvalitet i reputacija u ovom segmentu i dalje postoje, a to je nešto što Samsung tek pokušava da izgradi.
Zanimljiv deo priče o poslovnom svetu su i Note uređaji. Samsung je Noteom napravio novo tržište koje levitira između konzumentskog i poslovnog. Tačnije, vrlo je verovatno da su Note telefoni (ili šta god bili) sinonim za BYOD. Spoj BlackBerry servisa i hardvera u smislu izrade i robusnosti, i Samsungove sposobnosti da sve to isprodukuje mogao bi velike poslovne sprave odvesti na potpuno novi nivo.
Priča o operativnom sistemu ovde važi više nego ikada, ako želite poslovnu spravu, pre svega želite nešto što je bezbedno po dizajnu, ne želite da memorija curi na sve strane, a sistemske aplikacije padaju ničim izazvane. Android je daleko od enterprise nivoa, iako ga to ne sprečava da se sve češće koristi i u takvom okruženju. Samsung je u ovom smislu mogao da se okrene i Microsoftu i svoje biznis uređaje bazira na Windows Phoneu, ali bi to značilo isto, možda čak i gore, kao u slučaju konzumentskog segmenta. Microsoft svoj ekosistem drži pod još većim kontrolom od Googlea, a sva je prilika da transformacija u „devices and services company“ i kupovina Nokije znači da će MSFT ubuduće biti primarni, a moguće i jedini Windows Phone „OEM“.
Ujedno, Microsoftova kupovina Nokije bi mogla biti vrlo slična stvar ovoj, samo u obrnutom smeru.
Ko zna
Nema vesti ili glasine koja je u ovom momentu inspirisala ovaj post. Misao je eskalirala u članak, a da li će se ovo i desiti gotovo je nemoguće predvideti.
#Samsung could be a perfect buyer for #BlackBerry. It makes a lot of sense, if you think about it.
— Ivan Jelic (@escapetofreedom) September 21, 2013
Tačnije, oklevanje da uradi ono što je neminovno i egzibicije sa drugim familijama proizvoda (Smart TV, Gear na primer) govore da Samsung u svojoj osnovi nije softverska kompanija. Možda je to autodisrupt kroz koji Samsung Electronics mora proći. Opet, vrlo slično Microsoftu, samo u suprotnom smeru. Videćemo.