Windows 10, prva tehnička pretpremijera

Nije zgoreg ponoviti: Microsoft nije predstavio ceo Windows 10. Predstavio je samo jedan segment, jedan deo, jedan kontekst, ovo što ste videli nije cela priča oko nove verzije operativnog sistema. Instalirah ga, rok službe.

Instalacija tehničke predpremijere (poziv za bolji prevod reči preview i dalje otvoren) laka je stvar. Sve što treba uraditi je prijava za insajder program, nakon čega postaju dostupni ISO-i za 32 i 64bitne kompjutere. Sa ISO-om znate šta vam je činiti, ako ne znate operativni sistem u ovakvom stanju verovatno nije za vas.

Sam tok instalacije je trivijalan, doduše, u mom slučaju dogodio se upgrade, da ne kažem nadogradnja, Windowsa 8.1. Sadržaj ISO-a prekopiran na USB flash (nisam siguran mora li, učnilo mi se da nije loše da imam eksterni medij sa instalacijom), pokrenut setup.exe, u jednom momentu instaler nudi opcije za čuvanje instaliranih programa i ličnih fajlova i to je to. Dva restarta kasnije Windows 10 Tehcnical Preview je tu.

Kad smo kod restarta nije loše konstatovati da bi ovo trebalo da bude prvi Windows koji ne „gazi“ postojeći bootloader. Grub koji je pre instalacije vodio računa o dual bootu na računaru ostao je netaknut. To je, čini mi se, nova stvar, svaki put do sada kada sam radio bilo šta sa promenom verzije Windowsa (instalacija od nule ili upgrade), preuzimao je bootloader sa sobom kao jedinom opcijom.

Ako dolazite sa Windowsa 7 ili starijih, u Windowsu 10 na računarima i radnim stanicama osećaćete se kao kod kuće. Microsoft je vratio stvari gde su bile pre, nema egzibicija sa uglovima ekrana i preskakanjem iz modernog u stari interfejs. Desktop je prvi i jedini, makar je tako planirano za računare, a moguće je uključiti moderni start (desni klik na taskbar -> Properties -> Start Menu -> prvi checkbox odozgo). Continuum, koji me najviše zanima, ne stiže uz ovaj preview.

Ako dolazite sa Linuxa, pored toga što ćete biti zadovoljni jer niste morali da popravljate bootloader, bićete i zabavljeni činjenicom da je Microsoft konačno primetio i uvažio mogućnost organizovanja ekrana u više radnih površina. Linuxi i ostali slobodni Unixi ovo imaju gotovo oduvek, Apple je svoju implementaciju predstavio 2007. sa Leopardom, a sada i Microsoft konačno omogućava svojim korisnicima da uživaju u čarima organizovanog radnog okruženja. Upravljanje se za sada obavlja kliktanjem na ikonu u taskbaru, šta god da hoćete da uradite morate prvo kliknuti na nju (Win + Tab je prečica).

Inače, za kratko vreme koje je prošlo od instalacije do pisanja ovog posta, Windows 10 funkcioniše besprekorno, sve je, kao što rekoh, kao na Windowsu 7, samo lepše i brže. Brz je gotovo kao Ubuntu na istoj mašini, ako Microsoft ovako nastavi Windows 10 bi oba suparnička tabora trebalo da shvate najozbiljnije moguće.

Na kraju, ono zbog čega se i upustih u avanturu. Aplikacije pisane za moderni Windows 8 funkcionišu dobro i u Windowsu 10. Sve radi kao što je radilo u 8.1, podrška za pinovanje u start meni funkcioniše „pravo iz kutije“. Vremena je, naravno, više nego dovoljno da se sve spremi za finalno izdanje, ali lepo je početi od toga da nema mnogo problema.

Jedini uočeni, bolje rečeno slučaj sa modernim aplikacijama je prilikom menjanja veličine prozora u kojima su. Neke aplikacije moguće je prebaciti u snapped view smanjivanjem širine prozora, neke ne. B92 i Twitter na primer moguće je suziti do određene granice (širina prozora ostaje veća nego visina), dok je Facebook moguće spakovati u uski prozor, kada se aktivira snapped view. Komentari su tu za ideje i saznanja zašto bi ovo moglo biti ovako, makar dok ne zaronimo u dokumentaciju.

Stvari se menjaju, igranje Windowsom postalo je zabavno, a tek je počelo.

Veliko hvala Srđanu Božoviću za pomoć u istrazi oko ponašanja modernih aplikacija u prozorima.